Ako se koriste lateralni bazalni zubni implanti i za rekonstrukciju pojedinačnih zuba, potreban je i veoma precizan hirurški pristup. Razlog je sledeći: kada se jednom načini horizontalna osteotomija, dalje promene visine više nisu moguće, dok se šraf implanta lako može ušrafiti dublje u kost, taj korektivni potez nije moguć kod lateralnih zubnih implantata. Jedini način da se promeni visina je da se postavi zubni implant sa dužom ili kraćom osovinom.
Za nadoknadu gornjih lateralnih sekutića i prvih premolara, proizvedeni su 4T zubni implanti : oni imaju tri bazalne ploče 5mm x 7mm i postavljaju se manjom stranom, prema tome, osteotomija se izvodi cirkularnim borerom od 5mm.
Ukoliko ima više prostora mogu se upotrebiti veći zubni implanti ali uglavnom su preporučeni zubni implanti sa tri bazne ploče. Kada je planirano odloženo ili kasno opterećenje, lateralni bazalni zubni implanti sa unutrašnjom vezom su rešenje, jer zarastaju pokriveni.
Nadoknada pojedinačnih zuba BCS zubni implanti je i opcija samo kada su mastikotorne sile redukovale rokom najmanje dva meseca, a svako opterećenje koje dovodi do rotacije izbegnuto. Ovde treba koristiti samo stabilni sekundarni korteks.
Kontraindikacije za bazalni zubni implant i imedijantno opterećenje
U stomatološkoj literaturi mogu se naći brojne kontraindikacije koje su posledica stanja opšteg zdravlja. Prema našem iskustvu dva domena su ovde bitna:
a) Pacijenti koji prolaze kroz intravensku terapiju bisfosfontima nisu kandidati i za terapiju implantatima, osim ako je i dokazano da funkcija koštanog sistema nije narušena i da kost ima mogućnost remodelacije.
b) Imedijantno opterećenje ne može da se sprovede kod pacijenta koji ne mogu da imaju bilateralnu mastikaciju. Razlogovome je da čim dođe do razvoja jedne strane, na kojoj se žvaće, kost oko implanta na toj strani biće preopterećena. Ista je posledica ako neko oboljenje (npr.hemipareza) onemogućava uravnoteženo žvakanje. Prema tome i takva stanja treba uzeti kao kontraindikaciju. Moguće je i prevazići ova ograničenja postavljanjem većeg broja zubnih implantata.
Dezinfekcija i antibiotska terapija
Iako nikada nije pokazano, na osnovu značajnih studija, da antibiotska terapija povećava uspeh u implantologiji ili ima bilo kakav drugi pozitivan efekat, davanje ovihmedikamenata je široko prihvaćeno. U implantologiji antibiotici mogu da služe kao moralna podrška pacijentu. Većina pacijenata je dobrog zdravlja, tako da mogu da podnesu ove lekove. Do hospitalizacije dolazi retko ako se ovi lekovi uzimaju par os iz stomatoloških razloga i van bolnica.
Lokalna primena: za primenu tokom operacije 10g Amoxicillin-a (prax) može da se doda tečnost za hlađenje. Ova vrsta predostrožnosti je i veoma efikasna, značajna količina leka zaista stiže i potencijalno deluje u operativnom polju. Po našem mišljenju upotreba Betadina (Povodin-jodid) 5% izuzetno je efikasna jer rastvor uništava bakterije (nezavisno od njihove vrste), gljivice i viruse. Vreme delovanja je kraće od jednog minuta. Ovim agensom ispira se insercioni deo lateralnog bezalnog implanta i krestalni deo implantata i ispiremo profilaktički otvoren ( ali ventiliran) sinus. Zubni implant se potapa u ovaj rastvor pre insercije. Na ovaj način se sprečava pojava infekcije i postiže se dobro zarastanje mekih tkiva.
Smatramo da je lokalna aplikacija Betadina i temeljna dezinfekcija usne duplje Betadinom, daleko važnija od oralne ili intravenske primene antibiotika. Sa druge strane, ako dođe do pojave postoperativnih infekcija odmah i rigorozno prepisujemo jake antibiotike, npr. Avelox.
Protetičke procedure i razmatranje
Uobičajno je i da se otisci uzimaju odmah posle ugradnje zubnih implantata.Kapice za otiske su ili ušrafreljene na (TOI IE implantate) ili zaklopljene (solo zubni implanti sa cementiranim patrljkom kao BIO ili BCS). Posle toga slede regularne laboratoriske procedure. Preporučuje se proba metalnog rama (za metalno-akrilatne i metalo-keramičke radove) ili obrađeni obrazac (cirkonijum).
Prema našem iskustvu, jedini način da se smanje sile koje deluju na most, jeste da se poštuju neka prilično stara, ali vredna pravila u protetici:
1. Ravan zagrižaj treba da je u liniji sa Kamperovom ravni
2. Okluzija distalnih delova vilice treba da bude ekvivalent Špeove krive
3. Prilikom lateralnih pokreta vertikalna devijacija mandibule mora da bude simetrična, tj. AFMP (“Angle Fonctionelle de Mastication de Plans“) mora da bude simetričan. Samo tako može da se ostvari ujednačeno, simetrično, bilateralno žvakanje. Preporučuje se minimalno modelovanje kvržica, naručito kod gornjih zuba sa vestibularne strane.
4. Dužina i širina mastikatorne površine mora da bude identična na obe strane, sa funkcijalnom širinom od smao 6mm.
5. Umnjaci moraju biti izvađeni u obe vilice prednji zubi ne smeju da budu u kontaktu okluzije ili lateralnih pokreta mlevenja: time se izbegava anteriorni obrazac žvakanja i sredstvo stvaranje ekstruzivnih sila koje deluju na distalne implantate
Prethodno pomenuti zahtevi nisu ništa novo. Ipak , tokom rada na zubima i integrisanim dvofaznim zubnim implantima počeli smo da zanemarujemo data pravila i da pravimo kompromise. Ti su kompromisi nedozvoljeni u slučajevima imedijantnog opterećenja na bazalnim implantatima, a funkcionalni rezultati će svakako biti povoljni ako izradimo protetske radove u okviru sigurnih granica ovih pravila. Zubnom tehničaru su potrebne sledeće informacije za izradu dva cirkularna mosta na zubnim implantatima :
• Vertikalna dimenzija
• Položaj gornjeg centralnog sekutića
• Orjentacija jednog od modela u odnosu na skelet
• Zagrižaj sa zglobovima u najdistalnijim pozicijama (uzet pri ispravnoj vertikalnoj dimenziji).