Postoji mnogo dobrih razloga za ekstrakcije zuba kada je zubni implant indikovan. Ukoliko je preostalo
nekoliko ili samo jedan zub u viličnoj kosti uvek treba uzeti u obzir njihovo vađenje. U tom smislu, dobra
implantologija se razlikujeod obične stomatologije. Onog momenta kada su zubni implanti počeli da se
koriste, pravila u stomatologiji su se promenila da bi postigli uspeh za naše implantate.
Stomatolozi se bore za svaki zub u okviru svih disciplina, kao što je endodonacija, parodontologija ili čak
hirurgija. Ovo je bilo prihvatljivo sve dok “ dentalna implantologija“ nije uvedena u našu profesiju i sve
dok se nije pokazala uspešnom. Danas treba da sledimo drugu strategiju i možemo da izradimo fiksne
nadoknade, a da nemamo prirodne zube nosače. Takođe, moramo da uzmemo u obzir da su cirkularni
mostovi mnogo predvidljiviji nego mali segmenti (cirkularni mostovi imau gotovo 100% kliničkog
uspeha). Zbog toga je nekoliko dodatnih ekstrakcija, kako bi se došlo do cirkularnog mosta opravdano i u
interesu pacijenta.
Ekstrakcije zuba treba razmatrati ako je jedan ili više uslova koji slede ispunjen:
a) Zub je bio endodontski tretiran ili je endodontski tretman u toku.
Glavni ralozi su:
- Čak iako je trenutno uspešna, endodontska trapija može da uzrokuje iznenadni bol, infekciju ili
otok i neophodnost ekstrakcije - Endodontski lečeni zubi nisu pouzdani nosač mostova. Ako su potrebne nadogradnje,njihovo
cementiranje je pod znakom pitanja, a dodatno slabe korenove zuba. Dalje, ovo može da dovede
do neadekvatno cementiranih protetskih radova, sledstvene pokretljivosti mosta i/ili frakture
zubnog implanta.
b) Preporuka je da se zub izvadi i kada bi, u planiranoj terapiji, morao da dobije drugu ili treću
krunicu.
Glavni ralozi su:
- Statistički gledano , vek preživljavanja zuba se smanjuje sa povećanjem broja fiksnih nadoknada.
Jedan od razloga može da bude taj, da zub koji je prvi put brušen može da se odbrani od
bakterijskog dejstva, zahvaljujući vitalitetu dentinskih kanalića. Tokom drugog izlaganja,
godinama kasnije, ovi kanalići su mrtvi i otvoreni su za bakterijsku invaziju, a potrebe za
endodonskom terapijom su veoma u porastu - Ukoliko pacijent nije pod našom kontrolom godinama ( a mi smo postavili sve protetske
nadoknade u ustima), zubi ispod krunica imaju nepoznatu sudbinu (koja je uslovljena radom
nekog nepoznatog nam kolege), a samim tim i rizik za neuspeh našeg rada. Ako odlučimo da
ovakve zube uključimo u našu konstrukciju ili da ih zadržimo u ustima, ti rizici biće vezani i za naš
rad, ovako ili onako, i odjednom ćemo biti odgovorni i za greške koje su nastale ranije i za koje
su drugi stomatolozi krivi - Kao što je već rečeno, zubi koji treba da dobiju treću krunicu, nikada ne treba da se uključuju u
takve konstrukcije
c) Parodontalno stanja zdravlja
Glavni ralozi su:
- Aktivno parodontalno oboljenje uzrokuje širenje agresivnih bakterija u usnoj duplji.
- Kada se izvade zahvaćeni zubi, a patološki izmenjena meka tkiva uklone, oboljenje i svi rizici
vezani i za parodontopatiju istog trenutka su uklonjeni. Ali , ako aktivna tkiva parodontopatija
postoji na drugom mestu u ustima (tj.u drugoj netretiranoj vilici), zarastanje i uspeh rada mogu
da budu u opasnosti. Prema tome aktivnoj parodontopatiji se mora pristupiti, najmanje,
simultano uz terapiju implantatima, npr. dezinfekcijom džepova ultrazvučnim aparatima i
Betadinom - Obratiti pažnju (u zavisnosti od oblika korena), mesto pripoja po milimetru vertikalne dužine
korena, nalazi se na koronarnom delu korena. Ako je zub izgubio polovinu vertikalnog pripoja, u
stvarnosti je izgubio više od ¾ dezmozoma preko kojih bi se prenosilo opterećenje.To je
indikacija za ekstrakciju.
U ovom momentu se čini važnim prokomentarisati “parodontalnu terapiju“, jer je parodontologija
postala uticajni predmet u kurikulumu stomatoloških fakulteta. Pitamo se zašto? Sigurno ne zbog
rezultata:
- Posmatrajući najstariju populaciju, uočavamo da skoro 100% pacijenata ima manje ili više
progresivnu parodontopatiju (odnosno “atrofiju“), a skoro 100% stomatologa je obučeno da
“leči“ ovo oboljenje. - Čak i “lečeni“ pacijenti imaju velike šanse da dođu do tačke kada su ekstrakcije neizbežne. Ako
pacijent živi dvoljno dugo, oboleli zubi će biti izgubljeni, kao i kost (i mnogo novca) takođe će biti
izgubljeni. - U ranom periodu razvoja implantologije kružio je sledeći vic: uspešni implantolozi su ruralnim
krojevima, jer su zubi vađeni dvoljno rano zato što tamo nije bilo parodontologa
Moguće je (uzmite to kao lični stav koji je dozvoljen kvalifikovanom parodontologu) da je
parodontologija postala tako uticajna, jer su njeni zagovornici pacijentima govorili laži koje su i sami
hteli da čuju: obećavali su da će da im “spasu“ zube. Tvrdih činjenica za ovo obećanje nema, a nema
ni načina da se izmeri njihov uspeh na duge staze. Većina terapija u parodontologiji su neuspešne i
završavaju se ekstrakcijama zuba i prekomernim gubitkom kosti.
I dok mi, implantolozi stalno moramo da dajemo čvrste dokaze u smislu uspeha, konačni neuspeh
parodontalne terapije nije nikada pocenjivan, a naučna poređenja na nivu cena – razultat lečenja i
kvalitet života ne postoje.
d) Elongacije
Glavni razlozi zašto treba izvaditi elongirane zube su:
- Ako je krunica elongiranog zuba u neprirodnom položaju, izrada odgovarajućeg protetskog rada,
uz poštovanje Špeove krive i Kamperove ravni nije moguća. U ovom momentu je veoma teško
neiskusnim tomatolozima da ovo razumeju, zato što im je jedna od “posebnih veština“ da
kreiraju nove mastikatorne površine ispod i oko elongiranin zuba, bez obzira na Kamperovu
ravan i Špeovu krivu, te tako mogu “nemoguće da učine mogućim“. - Ako se elongirani zubi izbruse do svoje prirodne pozicije, često je potreban endodontski tretman
i visina patrljka za dobru fiksnu nadoknadu nije dovoljna. - Obratiti pažnju da je mnogim slučajevima periodontalnih oboljenja tj. prisustvo džepova još
jedna specifična pojava elongacije. - Elongiran zub čija je krunica u pogrešnom položaju je funkcionalni problem, zahteva tretman ili
ekstrakciju.