Termin je kreiran od strane Prof. K. Donath (Hamburg/Germany) nezavisno od termina “osteointegracije“, a gotovo istovremeno. Donath je opisao razvoj korteksa u kosti (npr.oko cista) i uporedio taj događaj sa osteointegracijom. On je tvrdio da promena tkiva ili materijala (meko tkivo – kost, implant-kost) je razlog za kativno formiranje kortkalne kosti. Danas nam je poznato da se kortikalna kost ne formira samo kao rezultat razlike u tkivu, formira se takođe da održi funkcionalnu stabilnost unutar kosti, dok se ukupna količina kosti smanjuje.
Pregled retencionih mesta
Mesta u viličnim kostima koja ne podležu resorpciji su:
• Delovi bazalne kosti i u maksili i u mandibuli (sekundarni korteks)
• Spina nazalis (koreteks u kosti)
• Pterigoidni nastavak sfenoidne kosti (tercijarni koreteks)
• Zigomatična kost (tercijarni koreteks)
• Kost ispod linee oblique sa vestibularne strane (sekundarni korteks)
• Kost na podu nosne šuplje (sekundarni korteks)
• Intrasinusne pregrade (sekundarni korteks, za retenciju u tri korteksa)
• Kost ispod lingvalno od priboja milohiodnog mišića (sekundarni korteks)
Osim ovih regija, korteks postekstrakcione alveole može se takođe smatrati stabilnim mestom za retenciju ukoliko predstavlja i spoljni korteks okolne kosti u isto vreme:
• Ligvalni korteks alveola molara u donjoj vilici
• Korteks oko korenova koji protrudiraju u maksilarni sinus
• Dok smo koristili lateralne bazalne zubne implante godinama uspešno, ovaj tip zubnog implanta gubi na značaju sa razvojem bazalnih implantata sa navojem: BCS, BECES, GBC. Razlog leži u činjenici da je hirurški zahvat postavljanja ovih zubnih implanta brži i manje invanzivan, a poslednjih godina su se razvile i tehnike uključivanja korisnijeg sekundarnog i tercijarnogkorteksa u retenciju. Ovakav razvoj tehnologije imogućilo je i opštim stomatolozima da nauče da rade sa Strategic zubnim implantatima. Hirurški zahvati za postavljanje lateralnih bazalnih zubnih implanta su daleko komplikovaniji. Moderan dizajn zubnih implanta sa navojima, mnogo je lakši za primenu, je je i vreme intervencije skraćeno. Hirurg je bio u prilici da postavi lateralne bazalne zubne implante u tri do četri vilice dnevno, dok je postavljanje zubnih implanta sa navojima moguće u osam do deset vilica za isto vreme, istom preciznošću i sa istim rezultatima.
Slede prikazi mogućnosti koje su na raspolaganju za postizanje stabilnog kortikalnog uporišta. Detalji hirurškog zahvata, veštine i zamke.
Upotreba korteksa u distalnom delu mandibule
Pre nego što su razvijene tehnike za postavljanje BCS zubnih implantata, korišćeni su uglavnom BOI implantati. Oni su veoma pouzdani. Tehnika je bila komplikovanija i bilo je potrebno više vremena za hiruršku intervenciju. BCS zubni implanti su proširili mogućnost u implantologiji, skratili vreme operacije (zato što su augmentacije bile izbegnute) i tehnika urgradnje je jednostavnija za učenje. I pokazuje glavne mogućnosti u zbrinjavanju distalnog dela mandibule Strategic zubnim implantatima.
Palatinalno uporište
Horizontalni palatinalni nastavak maksile može da bude iskorišćen za postavku BAC zubnih implantata (sa SSF-koštanim zavrtanjima) i za postavku BCS zubnih implantata.
Ukoliko je veoma malo horizontalne kosti na raspolaganju (npr.gornji frontalni region), zubni implant se plasira isključivo u horizontalni palatinalni aspekt maksile tj. ispod nosa.
Zubni implanti koji su postavljeni u alveolarni greben maksile mogu takođe da se usidre u horizontalni palatinalni nastavak maksilarne kosti.
Tubero-pterigoidno uporište
Uobičajno mišljenje implantologa je da je distalni deo maksile najpouzdaniji deo kosti. Tačno je da svi delovi vilične kosti između drugog premolara i drugog molara imaju najlošiji kvalitet (D3,D4). Ipak, distalnije od alveolarnog nastavnka maksile, nalazi se najbolji mogući korteks za naš rad: na spoju maksile i pterigoidne kosti nalaze se dva sloja korteksa, jedan preko drugog, iako ih je pronaći i uključiti u implantaciju. Ovaj deo vilice mora biti uključen u slučajevima imedijantnog opterećenja u distalnom delu maksile.
U većini slučajeva iskusan hirurg, može da postavi zavrtanje u tubero-pterigoidni deo maksile bez podizanja režnja. Palpacijom imedijantnog dela hamulusa pterigoidnog nastavka i uočavanjem važnih anatomskih detalja u distalnom delu maksile, postiže se dobra orjentacija. Ako ovaj pristup bez režnja ne uspe, odizanje manjeg režnja može da pruži uvid u anatomske detalje i olakša postavljanje zubnih implanta bez problema. U nekim slučajevima pristup sfenoidnoj kosti je moguć samo ako se tanak i polarni zubni implant inserira kroz maksilarni sinus i čak kroz Šnajderovu membranu. Ovaj zahvat može da izvede dobro obučen opšti stomatolog kao i oralni i maksiofacijalni hirurg.
Uporište u zigomatičnoj kosti
Zubni implanti koji su ugrađeni i u maksilu i u zigomatičnu kost oslanjaju se na četri korteksa. Prolaze kroz korteks alveolarnog grebena maksil, vestibularni korteks maksile (ili prolaze kroz sinus lift) i kroz još dva korteksa u zigomatičnu kost. Tehniku postavljanja šraf zubnog implantana ovaj način malo je teže savladati, jer se prolazi kroz delove kosti koji nisu dostupni oku, a nisu vidljivi ni na radiografijama.
Primena ZSI zubnog implanta u predelu zigomatične kosti zahteva temeljno poznavanje anatomije. Danas su priznati i primenjuju se pristup kroz sinus i subperiostalni pristup. U svakom slučaju zubni implant mora da se plasira u zigomatičnu kost i da odmah bude stabilisan splintom. Kod izrade lateralnih mostova treba razmatrati zigomatične zubne implante (ZSI) u kombinaciji sa tubero-pterigoidnim (BCS) i sa zunim implantima koji su postavljeni koso u odnosu na maksilarni sinus u pod nosa. Na ovaj način otpornost na lateralne sile koje dolaze iz svih pravaca je ostvarena. Prednost korišćena ZSI zubnih implantata u zigomatičnoj regiji u odnosu na tradicionalni tip zubnih implanta jeste u vrati ZSI implantata koji može da se savije tako da zubni implant bude paralelan sa drugim abatmentima, čak i kada je implant usmeren sa palatinalne strane alveolarnog grebena. Tehnika zatvaranja dovoljno poznavanje anatomije lobanje. Terapeut mora da se nosi sa zbrinjavanjem eventualnih komplikacija koje se mogu desiti “na spratu iznad“ i opšta anestezija ili najmanje sedacija su neophodne u okviru ovakvog plana terapije.
Korišćenje lateralnog i vertikalnog korteksa
Primenom BCS zubnog implanta imamo mogućnost da koristimo korteks u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Ponekad je moguća i kombinacija, što omogućava retenciju u distalnom delu maksile, moramo da vodimo računa da oštri navoji na probiju vestibularnu sluzokožu. Kada bi se to izbeglo, zubni implant treba da bude postavljen dovoljno duboko u kost.