Zubni implanti za ugradnju u zigomatičnu kost
Za retenciju u udaljenom tercijarnom korteksu potrebni su duži zubni implanti. ZSI/ZDI zubni implanti su konstruisani za ovu nameru. Prečnik tela implantata je 2.2 mm (osim u zoni savijanja u blizini glave kruničnog patrljka, gde je 10mm). Karakteriše ih izraženi konični navoj ( maksimalni prečnik 5.6 mm) koji služi za retenciju. Zona savijanja omogućava postavku zubnog implanta korišćenjem palatinalnog pristupa maksilarne alveolarne kosti i naknadno savijanje zubnog implanta. Na ovaj način glava zubnog implanta doseže do alveolarnog grebena i uklapa se u protetsku konstrukciju. ZSI zubni implanti su dostupni u dužinama 35 do 50 mm i koriste se posle preparacije kosti pomoću Twist Drill 2.2mm/55mm. Moguće ih je postaviti transsinusno i ekstrasinusno. Za transsinusno postavljanje nije potrebno podizanje sluzokože sinusa (Schneiderian membrane) i augmentracija kosti sinusa nije preporučljiva. Ovi zubni implanti su bazalni (strateški) implanti i poseduju strukturnu elastičnost.
Kompresioni šraf implantati i kombinovani dizajn
Pre nego što su moderne tehnike bazalne kortikalne retencije bile razvijene mnogi implantolozi su koristili kompresione šraf implante, npr. KOS.
Kompresioni šraf zubni implanti (KOS) karakterišu se tankim poliranjem delom za prolaz kroz mukozu, koničnim endostealnim kompresionim navojima i jednodelni su. Ovaj implant može se kosistiti jedino u delovima gde je kost potpuno zarasla.
Poboljšani dizajn KOS Micro implanta se karatkeriše poliranim delom za alveolarnu kost sa mikro-navojima (2.5mm) i No-ltis površinom. Zavisno od prečnika implantata glava je velika (3.9mm,9mm) ili mala (3.3mm,6.8mm). Ovaj implant može da bude plasiran u alveolu odmah posle ekstrakcije zuba.
Osobine KOS Plus implanta
• Komprimuju kost duž vertikalnog endostealnog dela implanta. Ova kompresija dovodi so smanjene remodelacije i do permanentne stabilnosti komprimovanih delova pongiozne kosti
• Hrapave površine obezbeđuju dobru otpornost na rotaciju a sanun tim i stabilnost što omogućava pripremu protokola za imedijantno opterećenje implanta
• Kortikalna retencija apikalnih navoja
• Nema opasnosti od retencija bakterija na drugoj strani sekundarnog korteksa
KOS Plus implantati se karakterišu kompresionim navojima duž vertikalne osovine implantima i poliranjem navojima na apeksu. Penetracija kroz sekundarni korteks u maksilarni sinus i pod nosa, moguća je ako se koristi ovaj tip implanta BCS. Uobičajno je da ovo pokreće stvaranje nove kosti na podu nosa2 i unutar sinusa.
Obrazlozenje tretmana i principi imedijantnog opterećenja
Konvencionalna dentalna implantologija se razvila nezavisno od polja ortopedske hirurgije i traumatologije. Retrospektiva ovo nije bilo povoljno, jer su i u ortopedskoj hirurgiji i u traumatologiji otkriveni sigurni načini za protokole imedijantnog opterećenja i korišćenje kortikalne kosti pre mnogo vremena.Konvencijalna implantologija koja se danas praktikuje je nazadna, bavi se “vremenom zarastanja“ i postepenom biološkom osteointegracijom. Najveći deo naše profesije do danas još uvek razmatra važnost površine zubnog implanta i bez rezultata ispituje ovo decenijama. Dodatno, nepotrebne koštane augmentacije se izvode svaki dan u celom svetu, samo da bi se obezbedilo više kosti za modele implanta koji sunepotrebno velikih dimenzija. Ove agumentacije se opravdavaju delom usled “nedostatka kosti“, a delom zbog neophonog “poboljšanja estetskih rezultata“.
Glavni principi koji se koriste u terminima fraktura sa pločama i šrafovima:
• Multi-kortikalna retencija
• Imedijantno povezivanje (i opterećenje) implanta
• Funkcionalno opterećenje skeletnog sistema (najbrže moguće) da bi se izbegla atrofija usled nekorišćenja i mobilizacije implanta pod dejstvom nekontrolisanih sila (npr: tokom probe metala ili drugih protetičkih procedura)
Principi tretmana frakture su već objašnjeni u brojnim udruženjima.U hirurškom tretmanu preloma (van usne duplje) imedijantno povezivanje (i opterećenje) je neophodno , zato što drugi i treći hirurški pristup kroz kožu i oko često masivnih mišića očigledno mora da se izbegne. Takođe se javljaju veliki i dugotrajni otoci i zahtevaju intenzivnu postoperativnu negu. Dodatno, takve hirurške intervencije zahtevaju totalnu anesteziju koja povećava rizik i troškove. Zbog toga hirurške terapije fraktura dugih kostiju su za cilj imale jedini hiruršku intervenciju i imedijantno opterećenje. Nije uvek potpuno funkcionalno opterećenje moguće.
Drugi razlog je što je“imedijantno opterećenje“ bilo uvek željeni metod u traumatologiji i zameni zglobova leži u prirodi kosti: imobilizacija pacijenta brzo smanjuje ukupnu količinu mineralizacije, zato što kost odgovara na nekorišćenje jakom remodelacijom. Osteoporoza usled neaktivnosti može da smanji ukupnu mineralizaviju kosti pacijenta čak za 15% posle 6 nedelja. Ovo je dramatična brojka.Pokazuje koliko brzo kost odgovara. Odgovor kosti je nevidljiv, ali mehanička svojstva trpe.
Izuzev u dentalnoj regiji, lokalna rezistencija protiv infekcija u dugim kostima je loša.Pojava osteomielitisa u našem polju rada (tj. vezano za implante) nije relana pretnja. Čak ni peri-implantitis neće dovesti do osteomielitisa. U dentalnoj implantologiji nismo previše zabrinuti za pomenute probleme. I rezistencija na infekcije u viličnim kostima i hirurški pristup kosti u orlanoj regiji su dobri. Vilične kosti nikada ne postaju potpuno neaktivne, jer čak i bezubi pacijenti se hrane i imaju druge oralne funkcije.Njaverovatnije iz tog razloga pacijenti su decenijama nepotrebno tretirani dvofaznim protokolima.Bivala je sve jača konkurencija između stomatologa i konstantni zahtevi pacijenata za „imedijantno opterećenje“. Dodatno izbegavanje koštane augmentacije (uključujući troškove i neprijatnost za pacijenta) postalo je prednosr za obrazovane implantologe koji koriste našu tehnologiju. Svi ovi problemi su rešeni kada su u upotrebu ušli Strategic zubni implanti.