Iz našeg rada na predavanjima i iz bezbrojnih diskusija sa praktičarima smo uvideli da je i neophodno definisati nekoliko termina na početku ovog poglavlja. Neki termini su novi u našoj profesiji, dok su drugi vremenom dobili mnogo različitih značenja u različitim zemljama. Njihovo značenje mora biti uniformisano ponovo.
Atrofija
Smanjenje koštane mase usled gubitka ishrane i funkcije. Koštana masa se smanjuje na spoljašnjim ili unutrašnjim površinama kosti. Ako je i unutrašnja površina zahvaćena, spoljašnja morfologija se ne menja vidljivo, medjutim količina spongiozne kosti se povećava, delovi bez kosti (primer: masna degeneracija kosti, ekspanzija i maksilarni sinus,itd) se povećavaju, kortikalna kost se proređuje iznutra.
Bazalni implanti
Grupa viličnih implantata pozicionirana i usidrena u delovima vilične kosti koji su otporni na resorpciju, posebno usidreni u kortikalnu kost. Ovaj tradicionalni termin nije uključivao koncept sekundarnog i tercijarnog korteksa bio je i korišćen samo za lateralne bazalne implante, kao što su French Diskimplant i BOI.
Kompresioni šraf implantati
Dizajn zubnih implanta, koji omogućava ompresij spongiozne kosti zahvaljujući dizajnu intrakoštanog dela u kombinaciji sa preparacijom manjeg kvaliteta za zubni implant.Kompresija se javlja vertikalno, tj. između navoja ili lateralno. Kao rezultat kost će kortikalizovati i funkcija zahvaćenog koštanog sistema je smanjena ili uništena.
Kortikalizacija
Lokalizovano povećanje gustine kroz proces kondenzacije (uglavnom) spongioozne kosti. Procedura moze biti izvedena sa osteomima ili kompresionim šrafovima.
Atrofija usled neupotrebe
Redukcija mineralizacije i zapremine kosti usled nedostatka funkcije u zahvaćenim delovima kosti. Ovaj proces uključuje povećanje koštane remodelacije sa smanjenjem ili izostankom ponovnog popunjavanja.
Dvostruka integracija
Postepena biološka integracija cilindričnog implantata u kost. U početku zubni implant je integrisan u mladu kost (kalus). Mlada kost se razvija od krvi u blizini površine zubnih implanta. Kompresioni šrafovi ne prolaze kroz dvostruku integraciju, zato što između njihove površine i komprimovane kosti nema prostora za krv i kalus se ne stvara.
Primarni korteks
Krestalni (oralni) korteks viličnih kostiju. Primarni korteks ima tendenciju da prolazi kroz velike promene u morfologiji posle ekstrakcije zuba (atrofija).
Regionalni Fenomen Ubrzanja (RAP)
Privremeni gubitak (atrofija) spongiozne kosti posle gubitka ishrane iz periosta i isušivanja zbog odizanja flapa (bez osteotomije).Struktura spongiozne kosti se formira ponovo tokom meseci nakon što se spajanje kosti i periosta ponovo funkcionalno uspostavi.
Sekundarni korteks
Kortikalna kost na suprotnoj strani od primarnog korteksa viličnih kostiju. Sekundarni korteks je granica mandibule i maksile. Sekundarni korteks ne prelazi kroz morfološke promene posle ekstrakcije zuba, osim u području gornjeg 2 premolara i 1 molera.
Sekundarna integracija
Kasna, direktna osteointegracija intrakoštanih delova zubnih implanta, koji nisu bili u kontaktu sa kosti odmah po postavljanju implantata. Ova integracija se odvija bez učešća mlade kosti.
Tercijalni korteks
Svaki korteks van maksile i mandibule, korišćen za postizanje osteofiksacije zubnog implanta.Tercijalnni korteks ne prolazi kroz morfološke promene nakon ekstrakcije zuba. I sfenoidna i zigomatična kost su okružene sa dva korteksa. Termin tercijarni korteks uključuje obe ove kosti.
Trostruko sidrište
Korišćenje dva različita sekundarna korteksa istovremeno, na primer koštane pregrade fose kanine (nosno-maksilarne pregrade).
Strategic implanti
Da bi razumeli kako I pod kojim uslovima se radi sa dentalnim zubnim implantima, dajemo kratak pregled mogućnosti različitih metoda dentalni zubni implant I obrazloženje za njihovu upotrebu.
Kriterijum za njihovu klasifikaciju je bio kako integrišu/postaju stabilni. Razjašnjen je I takođe i uticaj specifične enosealne površine zubnog implanta.
Cilindrični implanti koji zavise od “aktivne biološke oseoitegracije”
Kvalitet u kosti za ove zubne implante se prepariše cilindričnim svrdlom i sam implant je takođe cilindričnog oblika. Može biti neophodno prethodno narezati tj. Napraviti navoje u koštanoj preparaciji.
Indikacije: Ovi implanti mogu da se koriste ako je i dovoljno kosti prisutno u vertikalnom I horizontalnom pravcu. Posebno je neophodno vestibularno I lingvalno/palatinalno od enosealnog dela implanta najmanje1,5 mm kosti, da bi bila moguća aktivna sinteza koštane supsance u kosti u blizini zubnog implanta. Ovi zubni implanti zahtevaju “vreme zarastanja” neophodno za aktivnu bilošku integraciju, pre nego što mogu biti opterećeni.
Karakteristike površine: Hrapava enosealna površina implanta omogućava adherenciju i stabilizaciju krvi na površini zubnog implanta. Od te krvi se formira kalus (nezrela kost). Kalus kasnije biva remodelovan u zrelu kost. Čistoća i hrapavost enosealne površine ovog zubnog implanta veoma važna.