Savremena oralna implantologija svoj početak temelji na istraživanjima švedskog naučnika Per-Ingvar Brenemarka, tokom pedesetih godina prošlog veka. O njegovim idejama i nastojanjima da poboljša kvalitet života ljudi koji su ostali bez zuba svedoči, sada već antologijska, Brenemarkova šaljiva izjava: „Niko ne bi trebalo umreti sa svojim zubima u čaši vode pored kreveta.“

Nastojanje da se naprave vestacki zubi sežu u mnogo dalju prošlost. Još su pripadnici drevnih civilizacija koje su ostavile traga u istoriji nastojali da dentalne gubitke nadoknade na različite načine. Tako arheološki nalazi svedoče da su stanovnici drevne kineske civilizacije oko 4000 godina pre nove ere koristili obrađeno bambusovo drvo u obliku šiljaka kao zamenu za izgubljeni zub koji su umetali u vilicu. Stari Egipćani su 2000 godina pre nove ere imitacije zuba pravili od plemenitih metala. Dok su Ertrurci, koji su živeli na prostorima današnje Italije, nastojali da stvore zubne proteze sačinjenje od zuba domaćih životinja i zlatnih traka.

Implantacija zuba zapravo svoju revoluciju i zamah započinje otkrivanjem biokompatibilnih materijala čija priroda omogućuje nesmetanu oseointegraciju (srastanje sa koštanim i mekim tkivom). 1965. pomenuti Brenemark obavlja prvi klinički slučaj ugradnje zubnog implanta.

Ugradnja implanta

Istina je da se izgubljeni zubi mogu nadoknaditi na različite načine. Međutim, krunica i zubni most čiji su nosači zbrušeni zubi, kao primeri fiksne konvencionalne nadoknade, ne predstavljaju pouzdano i sigurno rešenje. Razlog je vrlo jednostavan, dolazi do žrtvovanja velike količine zdravog zubnog tkiva, pri čemu su pomenuta rešenja kraćeg veka u odnosu na veštački zub koji je nastao ugradnjom implanta. Svoju lidersku poziciju implantacija zuba stekla je brojnim prednostima, kao što su:

  1. Funkcionalnost u vidu stabilnih i nepokretnih zubnih nadoknada. Obezbeđuje se potpuni povratak govora i nesmetano žvakanje, samim tim podiže se kvalitet života.
  2. Estetika – ne postoji razlika između prirodnog i ugrađenog zuba. Sprečava se dalje trošenje vilične kosti, repozicipniranje prirodnih zuba i nastanak preopterećenja zagrižaja. Lice postaje zategnutije i lepše,
  3. Udobna i stabilna „podloga“ za zubni most – dentalni implanti su pouzdani nosači jer svoju fiksaciju imaju u viličnoj kosti za koju su srasli,
  4. Ugradnja implanta čuva zdravlje susednih zuba sprečavanjem daljeg utonuća. Takođe, ne narušava njihovo zdravlje jer ne zahteva brušenje (kao što je to slučaj kod krunica i zubnih mostova čiji su nosioci prirodni zubi),
  5. Veće samopouzdanje i komfor postiže se kroz širok osmeh, lepši izgled i odsustvo bojazni od ispadanja nadoknada (što je na primer bio slučaj kod proteza),
  6. Naizgled veći troškovi, dugoročno posmatrano ušteda novca i vremena,
  7. Implantacija zuba je bezbolan proces,
  8. Vestacki zubi čiju osnovu čine implantati predstavljaju dugotrajnije rešenje u odnosu na krunice i mobilne proteze,
  9. Jednostavno i lako održavanje higijene usta i zuba,
  10. Brz postupak ugradnje za koju je u proseku potrebno pola sata po dentalnom implantu.

Zubni most

U zavisnosti od toga da li kod pacijenta postoji gubitak jednog i/ili više zuba ili je reč o totalnoj bezubosti ugradnjom implanta se može rešiti bilo koji od pomenutih problema.

Vestacki zubi u vidu dentalnih implanata idealno su rešenje jer sprečavaju niz promena, kao što su: naginjanje susednih zuba na koje deluju jake sile i koje „traže“ nov položaj. Uzročno-posledično i na suprotnoj vilici u istoj ravni može doći do oštećenja zuba prilikom žvakanja.

Kod nedostaka više zuba implanti će savršeno služiti kao nosači – zubni most će imati jaku i stabilnu podlogu. Pacijenti kod kojih su prirodni zubi korišćeni kao nosači mosta najpre su morali da se obruse. Vremenom dolazi do njihovog propadanja, te njima susedni doživljavaju istu sudbinu.

Totalna bezubost se rešava metodom ugradnje All on 4 ili All on 6, gde sam naziv ukazuje da se ugrađuje 4 ili 6 implanata, u okviru jedne vilice, koji služe kao podloga tj. nosači. Nadoknade koje se na njih postavljaju mogu biti fiksne ili mobilne. Kod fiksnih nadoknada veza se ostvaruje „šrafljenjem“ ili cementiranjem, dok se kod mobilnih veza obezbeđuje posebnim sistemima. Mobilne potpune protetske nadoknade su snižavale kvalitet života pacijenata zbog velike nestabilnosti koja je bila glavni uzrok: ograničenja u ishrani, govoru, smehu i iritaciji sluzokože.

Implantacija zuba

Vrhunac napretka najmlađe grane stomatologije, oralne implantologije, predstavlja ugradnja implanta. Dentalni implant predstavlja veštački koren zuba koji je dobijen ugradnjom titanijumskog šrafa u viličnu kost. Materijal od koga je implant sačinjen je biokompatibilan, netoksičan i ne izaziva alergijske reakcije. Posmatrano sa stanovišta dizajna reč je o cilindričnom šrafu.

Vestacki zubi

Nakon uspešnog srastanja implanta sa viličnom kosti odnosno nakon uspešne oseointegracije nadograđuje se tj. fiksira se krunica i takva struktura čini veštački zub. Indikacije za ugradnju implanta su: bezubost gornje i/ili donje vilice, delimična bezubost ili nedostatak jednog zuba. Planiranje implantološkoprotetske terapije zahteva pažljivu dijagnostiku i saradnju između pacijenta i implantologa.

Istine i mitovi o implantima

Iako vrlo retko i kod implantacije zuba može doći do nastanka komplikacija, koje se najčešće javljaju usled nepridržavanja saveta stomatologa – najčešće je reč o lošoj oralnoj higijeni koja je i dovela pacijenta do bezubosti. Može doći do nastanka periimplantitisa koji predstvalja oboljenje koje se može javiti kod pacijenata sa ugrađenim implantatima – sličan parodontopatiji prirodnih zuba. Takođe, ugradnja implanta se ne preporučuje osobama koje boluju od sistemskih bolesti, kao što su: dijabetes tipa 1, autoimunih oboljenja, pojedina hematološka oboljenja i AIDS. Ugradnja implanata se ne preporučuje ni strastvenim pušačima, trudnicama, kao ni osobama mlađim od 18 godina zbog nezavršenog razvoja i rasta vilice.

Uspešnost oseointegracije implanta je vrlo visoka i iznosi oko 95%.

Ugradnja implanta trenutno jeste najbolje rešenje za nadoknadu jednog ili više izgubljenih zuba. Ipak ništa ne može da zameni zdrav i prirodan zub.